Čarna

Stvorena je ukrštanjem sorti Majova rana (May Early) i Šreken bigaro (Schrecken Bigarreau) 1969. godine, a za sortu je priznata 1988. godine. Selekcionari su prof. dr Asen Stančević, prof. dr Mihailo Nikolić i Anica Mutapović, inž.

Stablo je srednje bujno do bujno. Deblo je pravo i snažno, sivopepeljaste boje kore. Kruna je razgranata, sa nešto oštrijim uglovima ramenih grana. Od rodnih grančica preovlađuju majski buketići i duge rodne grančice, koje su u osnovi pune cvetnih pupoljaka. Vegetativni pupoljci su zašiljeni, a cvetni kupasto izduženi, srednje debljine, zaobljeni na vrhu. List je srednjekrupan, ovalno izdužen, nazubljen. Na lisnoj dršci su dve žlezde crvene boje, naizmenično raspoređene. Cvet je pravilan, dvopolan, bele boje i jasno uočljiv. Cvetanje je srednjerano. Odlično je oprašuju Burlat (Bigarreau Hativ de Burlat), Bing (Bing), Van (Van), Stela (Stella), Sanbarst (Sunburst), itd. Rano prorodi, rađa redovno i obilno. Umerene je otpornosti prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Dobro podnosi niske temperature i sušu.

Plod je srednjekrupan do krupan, prosečne mase oko 7 g. Zatupastosrcastog je oblika (prosečne visine ploda 20,8 mm, širine 23,3 mm, debljine 19,8 mm). Šav je slabo izražen. Pokožica ploda je tamnocrvene do crne boje. Meso ploda je karmincrvene boje, poluhrskavo, sočno, slatkog ukusa i prijatne arome. Sok je takođe obojen, pa ova sorta spada u grupu sorti bojadisera. Sadrži oko 16% rastvorljivih suvih materija, 13% ukupnih šećera i oko 0,7% ukupnih kiselina. Koštica je srednje krupna, okruglastog oblika. Peteljka je srednje duga, tanka, smeštena u poluduboko otvoreno udubljenje. Udeo jestivog dela u ukupnoj masi ploda je 95%. U kišnom periodu plodovi pucaju u ekonomski prihvatljivoj meri do 30%.

Plodovi Čarne sazrevaju u četvrtoj nedelji zrenja trešnje, istovremeno sa sortom Van.

Čarna je kvalitetna sorta trešnje koja se može koristititi u industriji kao bojadiser. Rodna je sorta, odlične transportabilnosti.

Galerija