Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šljive (P. domestica L.) su stvaranje novih sorti prilagođenih agroekološkim uslovima umereno-kontinentalne klime. Nove sorte treba da su otporne prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši. Trajna je orijentacija ka stvaranju sorti tolerantnih i otpornih prema šarki šljive (Plum pox virus) i najčešćim gljivičnim oboljenjima (Polystigma rubrum (Person) De Candolle i Puccinia (Tranzschelia) pruni-spinosae (Pers.) Diet.) Prednost je potrebno dati samooplodnim sortama, redovne i obilne rodnosti. Što se tiče habitusa, selekciju usmeriti u pravcu stvaranja sorti širokopiramidalne, umereno guste krune sa širokim uglovima grananja i elastičim granama koje se ne lome pod teretom plodova.

Stone sorte treba da imaju krupne plodove (preko 100 g) sa plavom bojom pokožice, privlačnog izgleda, žutog, čvrstog, sočnog, slatko-nakiselog mezokarpa koji se odvaja od koštice i koji dobro podnosi rukovanje i prevoz, a dugo zadržavaju svežinu i dobar izgled i kvalitet.

Sorte za sušenje treba da imaju srednjekrupne plodove (30 do 50 g), ovalnog oblika, da sadrže preko 20% rastvorljivih suvih materija, da imaju čvrsto meso žute boje koje se odvaja od koštice, da dobro podnose manipulaciju i transport, da ne pucaju na kiši, da se lako i brzo suše i da pri tome ne pucaju i ne ispuštaju sok.

U cilju produženja sezone sušenja i korišćenja u svežem stanju treba nastojati da se dobiju sorte sa što ranijim, kao i sa vrlo poznim sazrevanjem.

Sorte za druge vidove prerade ili sorte kombinovanih osobina (kompot, pekmez, džem, slatko, rakija) treba da imaju visok sadržaj šećera, dobar ukus, odgovarajuću boju pokožice i mezokarpa, konzistenciju mesa i da redovno i obilno rađaju.

Do sada je priznato 18 sorti šljive: