Ovčar
Izdvojen je klonskom selekcijom oraha iz prirodne populacije u selu Pakovraće, na padini planine Ovčar, čije ime i nosi. Odabiranje je sprovedeno 1969. godine, a selekcionari su prof. dr Staniša A. Paunović i dr Milisav Gavrilović.
Stablo je pravo, bujno i snažno. Pripada grupi bujnih sorti oraha. Kruna je retka, piramidalna sa dugim granama otvorenih uglova granjana. U kruni se nalaze prosušene grančice, što je posledica zimskog izmrzavanja. Kora je svetlopepeljaste boje, glatka duž debla i grana. Letorasti su pravi, jaki, braon boje i svetliji od skeletnih grana. Kod letorasta u unutrašnjosti krune mogu se primetiti tanki, slamasti, nedozreli vrhovi, koji su skloni izmrzavanju. Lisni i drvni pupoljci su prisutni duž letorasta, zaobljeni. Cvetni pupoljci su krupni, zaobljeni, izraženi i smešteni na vrhu letorasta. List je složen, neparno perast, smešten na lisnoj dršci, a u formi je najviše 3-5 listova. Svetlozelene je boje, ovalno se završava, dosta je krupan, izražene nervature i gladak je po površini. Cvet je jednodom, po tipu protandričan. Rese su dosta dugačke, i cvetaju dosta ranije od ženskih cvetova. Kalemljeno stablo rano prorodi, daje atraktivne krupne plodove i odličnu rodnost. List je otporan na prouzrokovača sive pegavosti lista oraha (Gnomonia juglandis (DC) Trov. f. c. Marssonia juglandis (Lib) Magn.), kao i srednje otporan na bolest crnilo letorasta (Xanthomonas juglandis (Pierce) Drows.).
Plod je atraktivan, krupan u grupi najčešće 2-3, ređe 1 (prosečne mase 13,24 g, visine 46,9 mm, širine 32,5 mm, debljine 31,5 mm, izduženo eliptičan, čiji je indeks oblika ploda 0,85). Ljuska je svetlobraon boje, malo naborana, zatupasta na pupku, blago izdužena na vrhu, prosečne debljine 2,5 mm. Ljuska dobro podnosi mehaničku doradu ploda. Šav je u ravni ljuske i čvrsto vezan. Prilikom lomljenja šav puca i ne lomi jezgru. Jezgra srednje ispunjava ljusku, odlično se vadi iz nje, prosečnog je randmana 44,7%, odličnog ukusa i arome. Sadržaj ulja je 66,6%, a belančevina 14,4%. Boja jezgre je žuta.
Sazreva u prvoj dekadi oktobra. Plodove posle berbe treba dobro prosušiti, obzirom na masu ploda, da bi imali dugu trajašnost.
Po svojim privredno-biološkim osobinama pripada grupi sorti sa ranim kretanjem vegetacije, što daje mogućnost oštećenja od poznih prolećnih mrazeva, pa se preporučuje za gajenje u onim rejonima gde ova pojava nije izražena.